Za teoriju relativiteta i njegov doprinos matematici i fizici svi su čuli, ali verovatno naslućuješ da u životu svakog naučnika postoji nešto što nije poznato javnosti.
U pravu si!
Računamo na to da smo ti sada zagolicali maštu i da si spreman da čuješ šta smo ti pripremili.
Tiho detinjstvo
Da li bi nam poverovao kada bismo ti rekli da Ajnštajn nije progovorio do svoje treće godine? A čak i kada je konačno počeo da priča, činio je to nevoljno sve do uzrasta od devet godina.
U školi se služio taktikom da izbegava da komentariše one teme koje su mu se činile dosadnim. Koncentrisao se samo na ono što ga je interesovalo, a ovo njegovo ponašanje je bilo toliko primetno da su neki od njegovih poznanika iz tog vremena, kao na primer jedna porodična kućna pomoćnica, sugerisali da je on čak možda i „retardiran”.
Ajnštajn nije bio loš u matematici
Ako su i tebe tvoji roditelji kada si bio loš u matematici tešili rečima da je i jedan od najvećih fizičara kao dete bio loš u matematici i da je imao slabe ocene u školi, verovatno pre toga nisu proverili istorijske podatke koji svedoče drugačije. Ajnštajn je zapravo bio izuzetan učenik. Tokom školovanja u Minhenu imao je najviše ocene.
Međutim, školu nije priveo kraju iako je već tada pokazivao kompleksno znanje u oblastima matematike i fizike i bio među najboljima u odeljenju. Sa 15 godina je napustio Nemačku kako ne bi morao da služi vojsku.
Čak su bili objavljeni i članci o tome kako je Ajnštajn navodno pao matematiku, što je on demantovao rekavši da je pre 15. godine ovladao diferencijalnim i integralnim računom.
I dalje veruješ u to što su ti roditelji govorili?
Ajnštajn je pao na prijemnom ispitu za koledž
Ako si se nekad razočarao jer nisi ostvario uspeh koji si planirao, nemoj da misliš da je tu kraj i da su ti sve lađe potonule. Albert Ajnštajn je nakon jednog neuspeha pokušao opet.
Najpre se prijavio u švajcarsku federalnu politehničku školu. Prošao je matematički i naučni odsek prijemnog ispita – što je i bilo očekivano. Međutim, to se ne može reći za društvene nauke, uključujući istoriju, jezike i geografiju. Zbog ovog malog kiksa nije izgubio veru u sebe, aplicirao je ponovo i nakon godinu dana je primljen.
Vidiš kako poraz može da podstakne na još bolji rezultat? Prema tome, budi uporan!
Skoro decenija do mesta koje zaslužuje u akademskom svetu
Dosad je neki drugar sigurno pokušao da te nagovori da pobegneš sa časa. Nekad je i bolje da ostaneš na času i dobiješ lošiju ocenu nego da pobegneš. Evo zašto:
Ajnštajn je imao veoma buntovnu ličnost, a izostanci sa časova doprineli su da ovaj naučnik ne dobije najbolje preporuke od profesora nakon diplomiranja, bez obzira na to što je pokazao sjajne rezultate tokom godina provedenih u Cirihu.
Upravo zato je ovaj mladi fizičar proveo dve godine tražeći posao, dok se nije zaposlio u Bernu. Iako posao u kancelariji nije bio veliki izazov za ovakav um, ispostavilo se da je Ajnštajnu savršeno odgovarao jer mu je davao mogućnost da se bavi naukom. Prvi profesorski posao je dobio 1909. godine – skoro deceniju otkako je diplomirao.
Pod prismotrom FBI-ja godinama
Po dolasku Hitlera na vlast, Ajnštajn je napustio Berlin i preselio se u Sjedinjene Američke Države. Verovatno si učio u školi da Hitler nije baš voleo ljude koji nisu delili iste vrednosti kao i on. Zbog malo slobodnijeg pogleda na svet, Ajnštajna je FBI špijunirao čak 22 godine.
Agenti su beležili sve njegove pozive, otvarali njegovu poštu kako bi otkrili da li je sovjetski špijun. Koliko su bili aktivni u svom poslu svedoči i činjenica da je nakon smrti ovog slavnog fizičara njegov dosije imao neverovatnih 1.800 stranica.
Ajnštajnov mozak je izvađen bez odobrenja porodice
Ajnštajn je umro 1955. godine od pucanja krvnih sudova u mozgu. Uprkos njegovim željama da se posle smrti njegovo telo kremira, dogodio se bizaran incident. Patolog s Prinstona Tomas Harvi, suprotno Ajnštajnovim željama, izvadio je njegov mozak.
Nije baš bio otac godine
Ajnštajnov najstariji sin – Hans Albert je proveo godine i godine u besu prema svom ocu zbog toga što nije preuzeo finansijsku odhgovornost za njegovu majku nakon razvoda. Iako se nije slagao sa izborom partnerke svog sina, ostavio mu je deo svog nasleđa.
Verovao ili ne, Ajnštajn nije jedini naučnik o kome se mogu pronaći ovakve zanimljivosti. A nekad nije loše čuti i drugu stranu života slavnih naučnika.
Znamo da učenje matematike može biti teško. Za razliku od velikih naučnika koji su iz više pokušaja rešavali problemske zadatke ne bi li stvorili najsavršenije rešenje, na online platformi ti je pomoć profesora neprestano dostupna putem sistema poruka, tako da ćeš, čak i ako zapneš oko nekog zadatka, imati adekvatnu pomoć, a svoje znanje moći ćeš da proveriš pomoću velikog broja testova koji su OKprofesori s pažnjom pripremili.
I to nije sve, OKmatematika ti je takođe obezbedila i snimak svakog online časa, tako da će ti biti lako da se podsetiš ukoliko nešto zaboraviš.
Sve je podređeno brzom učenju na moderan način. Nemoj da čekaš!