Sigurno voliš da pustiš muziku da te oraspoloži kada ti nije dan. A da li si znao da slušanje muzike može da te učini pametnijim? 
Naučnici na Stanford univerzitetu su otkrili da slušanje Mocartovih kompozicija može znatno uticati na uspešnost rešavanja testova i tu pojavu su nazvali Mocartov efekat. To znači da slušanje ovih kompozicija može uticati i na tvoj uspeh u rešavanju testova.
Verovatno ćeš pomisliti kada ovo čuješ da ćeš morati neprestano da slušaš klasičnu muziku. Grešiš. Potrebno je da je slušaš samo 15 minuta dnevno ili da, dok rešavaš zadatke, pustiš da ti u pozadini tiho svira neka od Mocartovih Sonata i veoma brzo ćeš videti napredak.
Naizgled nespojive, a zapravo neodvojive
Stari grčki filozofi istraživali su vezu između muzike i matematike. Još jedna činjenica koja ide u prilog njihovoj povezanosti je i ta da su oni došli do zaključka da je u osnovi svega postojećeg – broj. Tako je Pitagora, kada je izučavao odnose među tonovima i primenu zakona malih brojeva, ustanovio da su dva tona konsonantna ako im frekvencije stoje u odnosu malih prirodnih brojeva. Želiš da znaš kako je u praksi to shvatio?
Analizirao je rezultate eksperimenta sa zategnutim žicama različitih dužina ili staklenim sudovima u kojima se nalazi različita količina vode i shvatio:
Ako krenemo od žice određene debljine, onda visina tona koju ona proizvodi zavisi od njene dužine: što je žica kraća, to je ton viši.
Ako žicu skratimo na njenu polovinu (odnos 2:1), ton će skočiti za oktavu; ako je skratimo za jednu trećinu (odnos 3:2), ton će skočiti za kvintu; a ako žicu skratimo za jednu četvrtinu (odnos 4:3), ton će biti viši za kvartu…
Matematika objašnjava kako nastaju tonovi i po kojim principima kompozitori od njih prave skladne celine, a muzika je pogodno tlo za testiranje matematičkih načela.
Ima neka tajna veza između matematike i muzike
Osnova muzike je puls. To je ono što čuješ kada slušaš neku melodiju – identični otkucaji koji se ponavljaju. Upravo je to ono što te natera da lupkaš nogom o pod ili čak zaplešeš. Pošto je ritam podela pulsa, mora biti reči o merama i proporcijama, odnosu između dela i celine – što ima veze sa matematikom, složićeš se.
Ako ti kažemo da u okviru pulsa note mogu biti grupisane u različitim kombinacijama, a njihov zbir u jedinici vremena je striktno određen, eto još jedne sličnosti sa matematikom – bez obzira na to kojim računskim operacijama članovi jednačine mogu biti povezani, na kraju rezultat jedne strane mora biti jednak drugoj strani.
Da li muzika može da stvori dobre matematičare?
Zamisli sledeću situaciju. Kontrolni iz matematike se bliži, ti imaš sve manje vremena za vežbanje. Poželiš da imaš moć da zaustaviš vreme pa da stigneš da provežbaš sve zadatke ili da nekim čudom shvatiš sisteme linearnih jednačina. Šta ako ti kažemo da muzika može biti magični sastojak za to?
Istraživanja efekata sviranja muzičkih instrumenata na dečji mozak i kognitivni razvoj sprovedena na odeljenju za psihologiju na bostonskom koledžu pokazala su da je korteks mozga razvijeniji kod muzičara koji je započeo svoje muzičko obrazovanje pre 7. godine nego kod matematičara. U nauci je to poznato kao Mocartov efekat.
OKmatematika – bolja od bilo koje muzike
Sad vidiš da je dobro da se od malih nogu zainteresuješ za muziku. A zašto? Ne samo da bi obogatio svoje muzičko iskustvo već i da bi stvorio predispozicije za razumevanje matematike. Međutim, ukoliko budeš pohađao online platformu OKmatematika, onda ti neće biti potrebni ni časovi muzike ni instrumenti.
Uz detaljno objašnjene lekcije, mogućnost ponovnog pregledanja časa sa nastavnikom i veliki broj testova za vežbanje, razvićeš potrebnu brzinu i moždane vijuge tako da bilo koji tvoj drugar, koji je možda i svirao neki instrument ranije, neće moći da bude u boljoj matematičkoj kondiciji od tebe.