Po kom principu rade računari? Šta je to binarni sistem i kako jedan složeni računar može da funkcioniše samo na principu dva broja?
Verovao ili ne, to je ono što tebi omogućava da igraš igrice, surfuješ internetom i četuješ sa drugarima.
A da li si znao da digitron ne bi postojao bez mašine za računanje koju je napravio upravo Lajbnic, nemački matematičar koji je dao značajan doprinos optici i mehanici. Ta mašina bila je znatno bolja od Paskalove, jer je, osim sabiranja i oduzimanja, mogla i da množi i deli, ali i da računa kvadratni koren.
Saznaj po čemu je to još Lajbnic ostao upamćen u svetu matematike i fizike.
Talenat, znanje i trud
Gotfrid Lajbnic, rođen 1. jula, bio je nemački filozof, matematičar, pronalazač, pravnik, istoričar i diplomata. Ustanovio je binarni sistem, koji predstavlja osnovu moderne računarske tehnologije, a zauzima podjednako značajno mesto kako u istoriji filozofije, tako i u istoriji matematike, zbog čega se i našao na sajtu OKmatematike.
Sa 12 godina je naučio latinski bez ičije pomoći, a koliko je bio napredno dete govori i podatak da je sa samo 14 godina upisao Univerzitet u Lajpcigu. Po završetku fakulteta, nakon što je uvideo da se filozofijom može baviti onaj ko razume matematiku, upisao se i na Jenski univerzitet.
Lajbnicov talenat će se višestruko ispoljiti u pravu, religiji, diplomatiji, filozofiji i matematici.
Kalkulus – izum koji je olakšao rad generacijama iza sebe
Svestan si koliko je lakše kada imaš pomoćnika u računanju. A možeš li da pretpostaviš šta je kalkulus?
To je sistem ili uređaj koji se koristi za logičko zaključivanje. Međutim, naučnici nisu bili složni oko definisanja njegove primene. Neki su bili za to da je kalkulus mašina za interferenciju ili kompjuterski program koji pomaže u proračunima, dok su drugi smatrali da je reč o preteči modernih računara.
Prema Lajbnicovim beleškama, proboj kalkulusa na tržište dogodio se 11. novembra 1675, kada je pomoću njega pokušao da izračuna površinu oblasti između grafika funkcije i x-ose.
Uveo je nekoliko oznaka koje se koriste i danas. Na primer, oznaku za integral , koja predstavlja izduženo slovo S, po latinskoj reči summa, što znači zbir, latinično slovo d kao oznaku za diferencijale, od latinske reči differentia. Uvođenje ovih oznaka, koje su se koristile u kalkulusu, bio je jedan od boljih poteza, jer je ostavljeno trajno matematičko nasleđe koje će olakšati rad budućim generacijama.
Kada „naučni rat” uzme maha
Sigurno si učestvovao u matematičkoj raspravi sa tvojim drugarima oko tačnog rešenja zadatka nakon kontrolnog. A šta se dešava kada se sukobe mišljenja dva velika matematičara? Vekovi bavljenja matematikom i mnogo akumuliranog znanja kulminirali su kada su Njutn – u Engleskoj, i Lajbnic – u Nemačkoj, došli do istih zaključaka.
Lajbnic je započeo rad na infinitezimalnom računu 1674. godine, a prvi put ga je objavio 1684. godine. Sa druge strane, Njutn je tvrdio da je svoj rad započeo još 1666. godine, ali ga je publikovao tek decenijama kasnije – 1693. godine.
Kako je Njutn želeo da dokaže suprotno i sebe oslobodi optužbi za plagijat, angažovao je Kraljevsko društvo matematičara da okonča ovu raspravu koja je trajala godinama.
Nakon dužeg većanja, Društvo je došlo do sledeće odluke – Isaku Njutnu su pripisane zasluge za otkriće infinitezimalnog računa, a Lajbnic je optužen za plagijat.
Rešenje nadohvat ruke
Da se na kontrolnom ne bi našao u čudu pred nepoznatim zadacima, pripremi se na vreme i uz veliki broj testova koje su OKprofesori pripremili za tebe obezbedi sebi bolju ocenu. I ne samo to! Uvek imaj na umu da u svakom momentu mozeš da pošalješ poruku profesorima i tako dobiješ rešenje zadatka koji ti je zadavao glavobolju.
Pogledaj šta ti sve nudi OKmatematika i uplovi u online učenje, jer je ono poučno, zanimljivo i lako! Čekamo te.