U jednom od prethodnih blogova o filmovima pomenuli smo tri matematičarke koje su radile za Nasu i pomogle da se ostvari jedno putovanje u svemir. A u susret 8. martu, ovim tekstom odajemo počast ženama koje su se bavile matematikom u vremenima kada je to bilo prilično teško.
Istorija pamti mnogo žena koje su imale strast prema ovoj naučnoj disciplini, a mi smo hronološki sastavili listu pojedinih koje zaista vredi istaći.
1.Hipatija (355–415)
Hipatija je verovatno prva žena za koju se zna da je bila poznata matematičarka. Njen otac Teon, čuveni matematičar iz Aleksandrije, preneo je na nju svoje ogromno znanje. Osim toga, podučavao ju je i astronomiji.
Na nagovor oca, otputovala je za Atinu, gde je svoje znanje obogatila Platonovim i Aristotelovim učenjima. Osim zajedničkih radova sa Teonom, imala je i mnogo svojih, a predavala je matematiku, filozofiju i astronomiju.
2. Emili di Šatle (1706–1749)
Ova matematičarka, koja je rođena u Parizu, poznata je po prevođenju i analizi knjige „Matematički principi prirodne filozofije”. Njena verzija prevoda se i dan-danas koristi u Francuskoj. Iako je njena majka u to vreme mislila da matematika nije za devojke, otac joj je pružao podršku.
Napisala je esej o prirodi vatre i zato joj je 1737. godine uručena nagrada Francuske akademije nauka. Poznata je po svom zalaganju za ravnopravnost žena u obrazovanju i smatrala je da ih država onemogućava da se iskažu u nauci.
3. Marija-Sofija Žermen (1776–1831)
Baš kao i Emili di Šatle, živela je u Parizu i volela matematiku. Većinu svog vremena provodila je u očevoj biblioteci, u kojoj je učila jezike (latinski i grčki) i izučavala radove cenjenih matematičara tog doba.
Nažalost, u to vreme su šanse za obrazovanje žena bile ograničene. Ali uprkos tome, mlada Sofija se odlučila da napravi jedan jako hrabar korak. Tajno je studirala na Univerzitetu École Polytechnique, koristivši ime jednog od muških studenata.
Sve je išlo po planu dok predavači nisu uvideli dramatičnu promenu u znanju osobe čije je ime upotrebila da se prikrije. Iako nikada nije bila aktivan predavač i matematičar, nezavisno je izučavala matematiku i pisala naučne radove.
Najpoznatija je po radu na Fermaovoj poslednjoj teoremi, takođe poznatoj i kao Fermaova velika teorema, koja se smatrala za jednu od najvećih matematičkih zagonetki. Osim toga, bila je prva žena koja je dobila nagradu na Univerzitetu nauke u Parizu, zbog pisanja o teoriji elastičnosti.
Na istom univerzitetu svake godine matematičarima se dodeljuje prestižna nagrada, koja od 2013. nosi ime baš po Sofiji, u njenu čast.
4. Meri Somervil (1780–1872)
Meri Somervil se rodila u Škotskoj i kao dete nije bila preterano zainteresovana za nauku. Pohađala je školu samo jednu godinu. Međutim, kada je sa 16 godina rešavala slagalicu i naišla na simbol algebre u njoj, desio se preokret. Postala je fascinirana matematikom i počela je samostalno da je uči.
Jedan od uzora joj je bio Vilijam Volas (ne junak iz čuvenog filma „Hrabro srce”), već poznati profesor matematike na Univerzitetu u Edinburgu. Fizičar Dejvid Bruster je govorio kako je Meri izuzetna matematičarka.
S obzirom na vreme u kom je živela, ove reči su imale poseban značaj, jer nije bilo puno žena koje su se bavile ovom naukom. Bar se nije znalo za njih, što, srećom, u današnje vreme nije slučaj.
5. Florens Najtingejl (1820–1910)
Bila je engleska medicinska sestra i učesnik u socijalnim reformama. Poznata je po svom doprinosu u spasavanju velikog broja života. Pružanjem ogromnih napora da poveća broj preživelih u bolnici, postala je statističar.
Zbog svog plana o izvršenju reforme u zdravstvu, počela je da se bavi statistikom. Brojeve do kojih je došla svojim proračunima pokazali su da deficit sanitarnih sredstava utiče na visoku stopu smrtnosti.
Statistiku je prezentovala pomoću grafikona, a osmislila je „coxcomb”, varijaciju kružnih dijagrama. Pod utiskom svega što je videla na Krimu, napisala je knjigu „Beleške o stvarima koje utiču na zdravlje, efikasnost i bolničku upravu britanske vojske”.
Prisetimo se Sofije Žermen i njene hrabrosti
Verovatno je ovaj detalj u tekstu svako zapamtio – odvažnost mlade Sofije, koja ju je daleko odvela kada su stvari delovale poprilično nemoguće. Pokušaj da se setiš toga kada naiđeš na poteškoće u matematici, seti se da je sve moguće.
Srećom, u današnje vreme možeš na drugačiji način da prevazilaziš teškoće i postaneš dobar u matematici uz 24 časa online podrške. Jednom sasvim OK odlukom pružićeš sebi znanje koje ti je sad dostupno na OKmatematici.
Sada ne moraš da koračaš težim putem kao hrabra Sofija da bi se edukovao.
Čak potpuno suprotno… na veoma zabavan i lak način možeš da naučiš matematiku i prevaziđeš poteškoće koje imaš u ovoj oblasti.