Veza između matematike i arhitekture datira još iz perioda antike, u kom je arhitektura zavisila od matematičkih formula i proračuna. Piramide i brojni hramovi su primeri primene matematičkih principa u praksi.
Međutim, pored toga što je sastavni deo gradnje, matematika danas nastoji da se istakne i u dizajnu zgrada. Napredna tehnologija omogućava arhitektama da, istražujući savremen dizajn zasnovan na matematici, kreiraju neverovatne građevine.
Čak i ako matematiku povezujete isključivo sa školom, zadacima i digitronom, uveravamo vas da ćete ovde pronaći bar jednu građevinu koja će vas zadiviti.
Staklena bašta u Kornvalu
Engleska ima građevinu za primer. Ovaj obrazovni centar oblikovan je od geodetskih kupola, koje se sastoje iz petougaonih i šestougaonih ćelija, a predstavlja simbol ekološkog života i nastoji da ga uključi u svaki aspekt svog dizajna i sadržaja.
Naime, u dizajnu interaktivnog centra Jezgro prisutni su matematički elementi – Fibonačijev niz (o kome smo pričali u jednom od prethodnih blogova) i phyllotaxis (raspored lišća u prirodi). Da ponovimo, ovaj niz se u ekologiji vezuje za pravilo račvanja i cvetanja biljaka i za raspored svih stvari u prirodi.
Kockasto selo u Roterdamu
Sigurno do sada niste videli ovakve građevine? I verovatno se, kao i mi, pitate kako je moguće da stoje stabilno pod tim uglom? Ove nagnute geometrijske kućice, sagrađene na vrhu pešačkog mosta koji slikovito predstavlja apstraktnu šumu, delo su holandskog akrhitekte Pijeta Bloma. Podeljene su u tri nivoa i imaju prozore na zidu u gornjem nivou, koji je nakrivljen, pa izgledaju kao zasebna struktura.
Solarni paviljon u Barseloni
Ukoliko još uvek niste učili matematičke algoritme ili ih se ne sećate, sada imate priliku da vidite u koje svrhe su oni korišćeni za promenu dizajna zgrade koja je prvobitno trebalo da bude kockasta. Pre samog početka gradnje, posmatrano je kretanje Sunca, pošto je to bilo od velike važnosti za zamišljen koncept gradnje. U suštini, algoritram je bio taj koji je poslužio za obradu podataka dobijenih posmatranjem, izračunavajući optimalnu formu zgrade za tu određenu lokaciju.
Crkva u Kolorado Springsu
Verovatno prepoznajete koje je geometrijsko telo upotrebljeno za konstruisanje ove crkve. Mnoštvo tetraedrova (geometrijskog tela koje se sastoji iz četiri trougla), odnosno složenih piramida, poslužilo je arhitekti Valteru Necu da oblikuje ovu crkvu.
Ako bolje pogledate, dizajn podseća na 17 kopalja, visokih po 45 m, koja streme ka nebu, i predstavlja upečatljiv primer modernističke arhitekture i simbol povezanosti s Bogom.
Londonski soliter Gerkin
Kako jedna ovako velika građevina može tako stabilno stajati u centru grada sa veoma razvijenom arhitekturom pitanje je koje zanima mnoge. Pretpostavljate već da je matematičko znanje i ovog puta igralo bitnu ulogu u gradnji ove građevine.
Da bi ovaj soliter od 591 m visine učinili stabilnijim, arhitekte su parametričkim modelovanjem i ostalim matematičkim formulama pronašle način da umanje vrtloge vetra oko osnove zgrade. Zaoštren vrh i ispupčen centar omogućavaju maksimalnu ventilaciju, pa zgrada koristi duplo manje energije nego drugi soliteri.
OKmatematika – znanje primenljivo svuda
Možda je i tebi, kao i tvojim vršnjacima, dok si radio zadatke iz matematike kroz glavu prolazilo pitanje šta će mi ovo u životu. Međutim, kada pogledaš da ti ona sutra može biti od koristi za bilo koju profesiju kojom budeš odlučio da se baviš, drugačije ćeš razmišljati. 🙂
Osim toga, kada imaš priliku da uz OKmatematiku savladaš sve oblasti na tako jedan zabavan i moderan način, i to na laptopu, tabletu ili mobilnom telefonu, videćeš kako će ti ići lakše.
Izaberi svog OKprofesora i pripremi se za gledanje snimaka svakog online časa ili rešavaj testove i proveri svoje znanje nakon svake naučene lekcije i oblasti.